Život u svetu tišine stvara osećaj izolovanosti od okoline, ali pre svega onemogućava da se čuje i razume govor. Sluh je osnovni kanal za učenje govora, razvoja kognitivnih procesa i socijalnih veština. Iz ovog razloga, oštećenje sluha može imati dubok uticaj na kvalitet života. Uticaji počinju kao mali potom napreduju kako se oštećenje sluha pogoršava.
Za većinu, to počinje tako što drugi zvuče kao da mrmljaju. Pojedinac često mora da traži od drugih da se ponove, a to postaje frustrirajuće za obe strane. Kako oštećenje sluha napreduje, postaje sve teže čuti druge u prisustvu pozadinske buke. Društvena okupljanja, pa čak i večera u restoranu, postaju izolacione aktivnosti zbog nemogućnosti razumevanja šta ljudi govore, a osobe sa oštećenim sluhom ne mogu da doprinesu razgovoru.
Postoje i drugi efekti, kao što je gubitak uživanja u zvuku. Svi zvuci koje želimo da čujemo postaju prigušeni i nemaju kvalitet. Čak i osoba sa blagim oštećenjem sluha ima problema da čuje mekše zvukove, ima poteškoća da razlikuje najtiše i najglasnije zvukove i zamor od slušanja postaje sve veći.
Bezbednost takođe može biti ugrožena. Zvukovi alarma, zvučni signali upozorenja i motor nadolazećeg automobila može biti zanemaren. Ovo stvara opšti gubitk svesti o situaciji. Takođe je dobro poznato da je veća verovatnoća da će se radnici sa oštećenjem sluha povrediti na poslu.
Nije iznenađujuće da svi ovi izazovi mogu uticati na mentalno zdravlje osobe. Oštećenje sluha je snažno povezano sa depresijom. Depresivni ljudi ređe učestvuju u aktivnostima sa drugima, tako da se efekti oštećenja sluha i depresije pogoršavaju i intenziviraju izolaciju. Dokazano je da je oštećenje sluha povezano sa kognitivnim padom, što uključuje gubitak pamćenja i veštinu razmišljanja. Kako ljudi gube sposobnost da čuju, oni ne koriste toliko delove mozga koji su povezani sa sluhom i ovi delovi počinju da degradiraju.
Gubitak pamćenja je jedan od važnijih neželjenih efekata narušenog čula sluha. Postoji velika šansa da oštećenje sluha utiče na sposobnost da zadržite i zapamtite informacije. Ukoliko imate oštećen sluh, morate više da se skoncentrišete da biste prepoznali zvukove. Ako razgovarate, na primer, koncentracija je usmerena na dešifrovanje govora sagovornika i pokušaja da se razume. To znači da je mozak manje fokusiran na stvarno zadržavanje informacija. Zbog povećane koncentracije potrebne za jednostavno praćenje razgovora, mozak ne čuva informacije. Poznato kao kognitivno preopterećenje, mozak je previše zauzet pokušavajući da sluša i interpretira zvukove da bi zapamtio i sadržaj.
Ukoliko se oštećenje sluha ne tretira pravilo, neretko dovodi do usamljenosti i izolacije. Smanjenje socijalnog kontakta je izuzetno često među ljudima sa oštećenjem sluha ili tinitusom. Kada ste izolovani, mozak je izložen manjem broju stimulusa. Kao rezultat toga, ne mora da radi toliko naporno i postaje manje aktivan. Ovo može dovesti do strukturnih promena u mozgu. Izolacija čini da se funkcija pamćenja manje upotrebljava, što smanjuje njen kapacitet.
Takođe, ako se oštećenje sluha ne leči efikasno, može povećati rizik od razvoja emocionalnih i psiholoških problema. Mnogi stručnjaci smatraju da oštećenje sluha negativno utiče na mentalno zdravlje, pri čemu značajan broj pojedinaca doživljava povećanu anksioznost i depresiju.
Studije o depresiji su pokazale da ona može promeniti način na koji mozak funkcioniše. Kada depresija utiče na pamćenje, to znači da ste manje sposobni da zadržite i prisetite se informacija.
Test sluha može proceniti i utvrditi da li imate bilo kakav oblik oštećenja sluha. Redovnim testovima sluha, svi potencijalni problemi sa sluhom mogu se brzo identifikovati i rešiti, čime se smanjuje rizik od povezanog gubitka pamćenja. Čak i relativno blago oštećenje sluha može izazvati kognitivno preopterećenje, što znači da ljudi mogu doživeti gubitak pamćenja povezanim sa sluhom bez umerenog ili teškog oštećenja istog.
Kada dođe do oštećenja sluha, mozak mora na neki način da prekomerno nadoknadi izgubljeno čulo. Izoštravanjem drugih čula kao što su dodir i vid, ovo dovodi do umora i negativno utiče na koncentraciju. Slušni aparati omogućavaju ljudima da pravilno čuju, stimulišući centre za sluh u mozgu. Druge funkcije mozga mogu nastaviti svoju predviđenu svrhu i ne moraju preterano da kompenzuju slabljenje čula.
U većini slučajeva, oštećenje sluha je postepen proces. Ovo otežava identifikaciju, jer osoba možda ni ne shvata da više ne može da čuje određene zvukove. U stvari, mozak može zadržati sećanja na zvukove nekoliko godina. Nakon toga, oni počinju da potpuno zaboravljaju zvukove. Slušni aparati omogućavaju ljudima da pravilno čuju, stimulišući centre za sluh u mozgu. Druge funkcije mozga mogu nastaviti svoju predviđenu svrhu i ne moraju preterano da kompenzuju slabljenje čula.
Intervencija u ranim fazama oštećenja sluha može sprečiti reorganizaciju mozga. Pošto se oštećenje sluha koriguje rano, nema potrebe da se mozak prepravlja da bi ojačao druga čula. Nosilac slušnih aparata može imati koristi od stimulacije zvuka, a da i dalje održava zdravo funkcionisanje mozga.
Zakažite besplatan test sluha pozivom na telefonski broj:
Pratite našu stranicu Novosti kako biste saznali više o slušnim aparatima i zdravlju sluha.
Sadržaj ovog članka je vlasništvo sajta Yason.rs. Preuzimanje teksta uslovljeno je Creative Commons 2.5 licencom. Svako kopiranje i korišćenje materijala bez navoda autora i linka ka izvoru smatra se kršenjem autorskih prava i podleže zakonskim sankcijama. Neke od fotografija korištene u tekstovima su vlasništvo trećih lica nad kojim portal Yason.rs nema autorska prava.
