Da li vas oštećenje sluha može učiniti zaboravnim? Saznajte kako i zašto oštećenje sluha utiče na pamćenje.
Opšte je poznato da oštećenje sluha može uticati na nivo stresa i anksioznosti, ali da li ste znali da može uticati i na pamćenje? Gubitak pamćenja je jedan od važnijih neželjenih efekata narušenog čula sluha.
Osim što ima značajan uticaj na samopouzdanje i svakodnevni način života, gubitak pamćenja se često može pogrešno protumačiti kao početak demencije. Postoji velika šansa da oštećenje sluha utiče na sposobnost da zadržite i zapamtite informacije.
Da li oštećenje sluha utiče na pamćenje?
Istraživanja su potvrdila da oštećenje sluha ima uticaj na pamćenje. Veruje se da oštećenje sluha može uticati na funkciju pamćenja na brojne načine. Da biste razumeli zašto sluh utiče na pamćenje, važno je pogledati ukupan efekat koji oštećenje sluha može imati na pojedinca.
Koncentracija
Ukoliko imate oštećen sluh, morate više da se skoncentrišete da biste prepoznali zvukove. Ako razgovarate, na primer, koncentracija je usmerena na dešifrovanje govora sagovornika i pokušaja da se razume. To znači da je mozak manje fokusiran na stvarno zadržavanje informacija.
Zbog povećane koncentracije potrebne za jednostavno praćenje razgovora, mozak ne čuva informacije. Poznato kao kognitivno preopterećenje, mozak je previše zauzet pokušavajući da sluša i interpretira zvukove da bi zapamtio i sadržaj.
Izolacija
Ukoliko se oštećenje sluha ne tretira pravilo, neretko dovodi do usamljenosti i izolacije. Smanjenje socijalnog kontakta je izuzetno često među ljudima sa oštećenjem sluha ili tinitusom.
Kada ste izolovani, mozak je izložen manjem broju stimulusa. Kao rezultat toga, ne mora da radi toliko naporno i postaje manje aktivan. Ovo može dovesti do strukturnih promena. Izolacija čini da se funkcija pamćenja manje upotrebljava, što smanjuje njen kapacitet.
Anksioznost i depresija
Takođe, ako se oštećenje sluha ne leči efikasno, može povećati rizik od razvoja emocionalnih i psiholoških problema. Mnogi stručnjaci smatraju da oštećenje sluha negativno utiče na mentalno zdravlje, pri čemu značajan broj pojedinaca doživljava povećanu anksioznost i depresiju.
Studije o depresiji su pokazale da ona može promeniti način na koji mozak funkcioniše. Kada depresija utiče na pamćenje, to znači da ste manje sposobni da zadržite i prisetite se informacija.
Identifikovanje gubitka pamćenja povezano sa sluhom
Ako često zaboravljate, važno je da potražite savet lekara. Iako se ljudi često konsultuju sa lekarom opšte prakse u vezi sa smanjenom funkcijom pamćenja, preporučljivo je da kontaktirate i slušnog lekara.
Test sluha može proceniti i utvrditi da li imate bilo kakav oblik oštećenja sluha. Redovnim testovima sluha, svi potencijalni problemi sa sluhom mogu se brzo identifikovati i rešiti, čime se smanjuje rizik od povezanog gubitka pamćenja. Čak i relativno blago oštećenje sluha može izazvati kognitivno preopterećenje, što znači da ljudi mogu doživeti gubitak pamćenja povezanim sa sluhom bez umerenog ili teškog oštećenja istog.
Možete primetiti gubitak pamćenja pre nego što budete svesni bilo kakvog smanjenja funkcije sluha. Kako mnogi ljudi postepeno doživljavaju narušavanje čula sluha, može proći neko vreme pre nego što to zaista ima primetan uticaj na njihov svakodnevni život. Iako ste možda svesni poteškoća pri pamćenju informacija, možda nećete primetiti koliko morate da se koncentrišete na praćenje razgovora ili slušanje zvukova.
Ovo je jedan od razloga zašto je toliko važno imati rutinske testove sluha. Sprovođenjem pregleda, kao što je audiometrijski test, audiolog može potvrditi da li imate oštećenje sluha ili ne.
Lečenje i sprečavanje gubitka pamćenja
Kada je gubitak pamćenja povezan sa čulom sluha, obično se može brzo i lako rešiti. Nošenjem odgovarajućih slušnih aparata možete poboljšati čulo sluha. Ovo sprečava kognitivno preopterećenje, jer mozak više ne mora naporno da prikuplja i obrađuje zvukove.
Test sluha i odgovarajući tretman mogu pomoći u borbi protiv postojećeg gubitka pamćenja u povezanim sa sluhom.
Pored toga, nošenje slušnih aparata u velikoj meri smanjuje rizik od socijalne izolacije. Takođe, slušni aparati ublažavaju efekte oštećenja sluha, ali i smanjenje rizik od razvoja depresije i anksioznosti.
Ovo osigurava da mozak ne bude podvrgnut strukturnim promenama koje mogu nastati tokom vremena zbog izolacije, smanjene aktivnosti i depresije. Kako ste u stanju da održavate svoj način života, funkcija pamćenja i mozak se i dalje vežbaju. Zbog toga, sposobnost da tumačite, čuvate i opozivate informacije je nepromenjena.
Pratite našu stranicu Novosti kako biste saznali više o slušnim aparatima i zdravlju sluha.
Sadržaj ovog članka je vlasništvo sajta Yason.rs. Preuzimanje teksta uslovljeno je Creative Commons 2.5 licencom. Svako kopiranje i korišćenje materijala bez navoda autora i linka ka izvoru smatra se kršenjem autorskih prava i podleže zakonskim sankcijama. Neke od fotografija korištene u tekstovima su vlasništvo trećih lica nad kojim portal Yason.rs nema autorska prava.
